s. M. Tarzicija Tunjić

16. Veljača 2011.

LJUBI

 

Netko mi nedavno na moj upit reče: Ljubi. 

Zatim ušuti. 

Ja otada ljubim. 

Al' šutjeti ne mogu.

Sve mi se na dobro okreće.

Puno mi je srce sreće.

I dalje tako radim – Radim i sadim.

Plodove će treći brati.

Al' ja na ovom putu neću stati.

 

 

ON DOLAZI

 

Tražeći tihi kutak slušala sam užurbane korake,

promatrala navorana čela,

pamtila mutne oči znajući da će On doći.

On dolazi da užurbane korake,

navorana čela, mutne oči,

preobrazi u Badnjoj noći.

 

 

NOVI ŽIVOT

 

Gledah danas u zoru sunce kako se rađa.

Gledah njegovu muku dok u luci stajaše mirno,

mirno i tiho jedna lađa.

 

Al' nebo je bilo tako spremno da primi radost dana,

pratilo tako je snažno, život, rađanje novoga dana.

 

Ta, mirna lađa krenut će iz luke ove.

Krist, Sunce neodoljivo zove.

Ta luka, utočište nije tvoje,

Baci okove svoje i počni ploviti.

Kamo...?

U život novi.

Lađo, radosno plovi!

 

 

SUSRET

 

Sretoh Te

kad se najmanje nadah.

Upisan ćeš ostati u biću mom;

more obrubljeno ljubavlju!

Jer, sretoh Te,

sretoh zauvijek!

  s. M. Bogdana Vuković
“Nikad ispričana priča o...  
  Povratak na sve Stvaralaštvo